Vesti

Praznik jedriličarske budućnosti - Bravo, Lena!

Posle uočljivog raskoraka između sjajne organizacije i slabe zainteresovanosti jedriličara u poslednjih nekoliko sezona, ovogodišnja XVI Uskršnja regata, održana 19. i 20. aprila u Novom Sadu, donela je organizatoru, Jedriličarskom klubu »Vojvodina«, punu satisfakciju i uverenje da su pronašli pravo mesto i pravi okvir za svoju regatu u budućnosti. Ne preterujemo ako mislimo da će ove godine, posle SEEOOC-a, upravo održana regata na Dunavcu biti sledeća po značaju za klasu Optimist u Srbiji. Ovo uverenje i oduševljenje nije, naravno, izazvano izvanrednim jedriličarskim umećem učesnika, već njihovim uzrastom, njihovom brojnošću, pokazanom upornošću i borbenosti koja nikog od prisutnih nije ostavila ravnodušnim. Od 47 mladih jedriličara preko osamdeset procenata ih je imalo 12 godina ili manje. Takmičila su se deca rođena 2000. i 2001. u Srbiji! Klubovi JK »Palić« i JK »Vojvodina« izveli su po 11 odnosno 13 takmičara i pokazali da su napravili krupan korak u odnosu na prethodne godine. Šesnaest novih jedriličara upisalo se u kriterijsku listu po prvi put! Najzad, sve iskrene ljubitelje jedrenja mora ushititi činjenica da i pored veoma laganog vetra sa pauzama i promenama, u oba takmičarska dana nije bilo apsolutno ni jednog pokušaja veslanja. Do pre neku godinu to je bila ustaljena i veoma proširena praksa, ali su treneri očigledno radu sa decom pristupili ozbiljno vodeći računa da pedagogiji daju primat, da mladim takmičarima od samog početka usade shvatanje o jedrenju kao sportu u kome fer-plej stoji iznad rezultatskog imperativa. Svi jedriličari JK »Gemax« zaslužuju pohvale za ono što su pokazali. Ovde ćemo istaći samo Lenu i to ne zato što je bila ukupno treća među devojčicama, već zbog toga što nije razmišljala da li treba da se iskupi kad je dodirnula bovu iako je u tom trenutku, pred poslednju orcu, bila na trećem mestu. Ona će sigurno uskoro naučiti kako da jedri bez grešaka, ali sve o fer jedrenju očigledno zna već sad! Rezultati >>>
Jovke

 

6. april - Agard Cup, Velence

1. U petak popodne, posle izuzetno napornog dana ispunjenog poslovnim obavezama, uspeo sam da po završetku poslednjeg sastanka u nizu, pobegnem sa posla sat vremena ranije - oko 16h i zaputim se ka kući gde je trebalo da me pokupi Bane sa sve opremom  koju smo spakovali dan ranije i gemaxovskim kombijem koji smo dobili za ovu regatu.  Kako je dogovor bio da krenemo što ranije - kod Baneta se osetila blaga doza razočarenja zbog ovako kasnog napuštanja firme - ali ranije prosto nije bilo moguće...
Krenuli smo od semafora nedaleko od moje zgrade oko 17:30, a već oko 20 smo prešli SRB-HUN granicu kod Kelebije i grabili prema jezeru za koje smo kasnije saznali da se zove Velence (sa obzirom da se na mađarskom "Velencei" čita tako, a ne kako smo mislili - Velenci...) i klubu "Alba Regia" koji je organizovao regatu. Posle prijatnog putovanja po relativno dobrim putevima mađarske provincije u Agard smo stigli pre ponoći, i uz malo muke i pomoći palićanaca koji su tu stigli nešto ranije smo smestili prikolicu u dvorište kluba a nas u krevete soba u klubu koje su nam stavljene na raspolaganje. Prethodno smo se kratko upoznali sa NOVIM!!!!!!!!!! jarbolom koji je JK Gemax (Bane) dobio na korišćenje od JSS, a koji je proizvođač predao Pišti ranije tog dana. Svako ko je ikada otvorio nov komad jedriličarske opreme zna zašto smo zaspali sa osmesima na licima :)
2. Kad smo se probudili u subotu prvi pogled kroz prozor je bio dovoljan da nas obedi da će biti jedrenja i to dobrog. Duvao je jak severni-severozapadni vetar, po mojoj slobodnoj proceni u refulima i preko 12 m/s. Ubrzo po pristupanju raspakivanju brodova  sa trajlera smo shvatili da je vetar, osim što je jak, i vrlo vrlo hladan... Start je bio zakazan za 10:00 te smo bili prilično užurbani - međutim - kako narod kaže - što je brzo to je i kuso - te je operacija montiranja novih jarbola (Bane novokupljeni, ja stari Banetov) potrajala značajno duže nego što smo planirali. Razlozi su mnogi (prilagođavanje sistema novom rasporedu žabica na jarbolima, različita dužina neophodnih kanapa, dizanje pogrešnog jedra, te njegovo pakovanje i otpakivanje pravog...) - a rezultat je da sam ja izjedrio desetak minuta po startu prve trke a bane desetak minuta po startu druge.
Jezero Velence je otprilike duplo-do tri puta veće od Palića i ima prostora za lepo polje po svakom vetru pošto ima grubo pravougaoni oblik - za razliku od kiflastog palićkog. Ovi gabariti udruženi sa pomenutim jakim vetrom su bili dovoljni da se dignu i talasi slični košavskim na Dunavu - relativno visoki i kratki - koji su zapljuskivali na sve strane - te ko se nije dobro obukao morao je da se vrati na obalu iz čisto zdravstvenih razloga. A takvih je bilo :) - Miloš (Balunović - JK Palić) npr. je na vreme startovao prvu trku, ali je morao da se vrati pre završetka.
Posle malo treniranja na ovom zaista jakom vetru, priključio sam se startu druge trke i shvatio da je prisutan zaista veliki broj FINNova. Kako nisam pogledao oglasnu tablu - nisam znao koliko tačno, ali utisak je bio MNOGO.
Vetar je malo i pojačao na početku trke i fizička spremnost i nov karbonski jabrol su dali rezultat u tome da sam potpuno ravnopravno vozio sa svim prisutnim najboljim mađarskim takmičarima, i trku završio osmi.
U trećoj trci je vetar malo popustio, a pridružio nam se i Bane sa svojiim POTPUNO NOVIM jarbolom. Posle izvanrednog starta Bane je kod prve orcne bove bio drugi, ali mu se iz nekog razloga podigač jedra otkačio i jedro je palo. Brzom reakcijom Bane je izgubio samo dva mesta i trku završio kao četvrti. Ja sam loše startovao i do kraja ostao zakucan u donjoj polovini flote. Trku sam završio sedamnaesti.
Do početka četvrte trke vetar je toliko oslabio da je i Miloš opet izašao na vodu i priključio se startu. Bane je opet lepo startovao, ja korektno kao i Miloš. Negde na pola trke došlo je do skoro potpunog prestanka vetra, ali smo ipak nekako završili - Bane opet četvrti, ja jedanaesti a Miloš oko dvadesetog.
Posle povratka na obalu i presvlačenja u civilnu odeću otišli smo do "Decathlona" u obližnjem Sekešfehervaru gde smo značajno popravili brojno stanje i kvalitet opreme i na toplu večeru u jednom od pristupačnih restorana po povratku u Agard.
3. Nedelja je osvanula sa gustom maglom, ali nije više bilo jučerašnje presecajuće hladnoće. Na kompjuteru u klubu smo pronašli informacije o broju takmičara i rezultatima (do kraja nismo utvrdili tačnu lokaciju oglasne table) - i oduševili se činjenicom da je bilo prijavljeno 31 FINN!!! a da je od tog broja jedrilo 25.
Kako se u toku dana, i pored toga što se magla podigla, nije digao i vetar koji bi zadovoljio regatni odbor - rezultati su postali konačni:
12. Darko
14. Bane
24. Miloš
Poznavaoci "liste uspešnosti" će primetiti da smo ušli u 50%, a ako se računaju i prijavljeni koji nisu jedrili (a zaista su bili tamo) smo i na granici magičnih 30% :)
Realno - Banetova dva četvrta mesta su izuzetan rezultat, a rekao bih i da je moja izvedba korektna - a ako ništa bar smo nas dvojica vrlo zadovoljni :)
Pomenuo bih i da je Balint Furstner (JK Palić) završio negde oko desetog mesta u konkurenciji dvadesetak Optimista.
Ako se uslovima jedrenja i brojnosti FINN flote dodaju i činjenice da su nam organizatori obezbedili besplatno prenoćište, kao i da su nam oprostili 30 EUR startnine - osmelio bih se da zaključim da je jezero Velence FINN destinacija iz snova svakog domaćeg finaša i da ćemo ga posećivati i u budućnosti...
Darko

16. mart - Koper kup

To je lebdelo u vazduhu još od »Jesenskog pokala« u Kopru prošle jeseni, kada smo svi držali palčeve Luki Tošiću, ali - "nije kome je rečeno, nego kome je suđeno"! Osvojen je prvi pehar za JK »Gemax« u Sloveniji! A suđeno je da to uradi Dejan Vasilijević! I to je viša pravda!
Konačni rezultati naših na »Koper kupu 2008«, posle pet trka voženih u dva dana, od čega dve prvog dana po prilično slabom vetru, a tri drugog dana po buri do 3Bfd, izgledaju ovako: Laser standard (5 ucesnika) - Dejan Vasilijević - 3. mesto (3,5,4,2,2); Laser 4,7 (21 učesnik) - Branislav Barjaktarević - 14. mesto (17,17,14,8, 10); Marko Milovanović - 15. mesto (13,18,11,15, 17). Dobar uvod u predstojeće kriterijske okršaje!

16. mart – Druga grupa za Sloveniju

Jutros je krenula i druga grupa Gemaksovog karavana na regate u Sloveniju. U sredu, 19. marta, će krenuti i treća grupa. Biće nas tamo 16 jedriličara, dva trenera, dva roditelja u organizaciji smeštaja i ishrane i četiti roditelja kao vozači uz 16 jedrilica, jednog gumenjaka, jednog WV transportera, dva kombija i tri putnička automobila. Malo li je?

9. mart – Spomladanski pokal, Piran, Slovenija
Posle prvog dana sa orkanskom burom pre podne, a posle podne sa krutošću organizatora i Regatnog odbora koji za poslepodne, kada se bura smirila, nisu povukli regatno polje u zaliv ispred Portoroža, drugi dan je počeo sa slabašnim ali dovoljno jakim vetrom da se održe dve regate za optimiste i tri za lasere i evrope. Sve resultate mozete naći na sajtu SD Piran, a ja ću da izdvojim naše: Marko Milovanović, u jakoj konkurenciji 4.7 laserasa (evropski prvaci, peti na svetu i mnogi drugi) drži 16. mesto sa konstantnim rezultatom 16, 16 i 16 u tri trke.
Tara Tošić, po prvi put na ozbiljnoj regati, pokazuje iz trke u trku napredak. Prvu trku je vozila solidno pri vrhu donje trećine flote, ali neiskustvo je uzelo danak: poslednju bovu pred završnu orcu nije ostavila po levom boku te je zaslužila DNF. U drugoj trci nije dopustila da joj se to ponovo desi te je završila na 44. mestu. Treću trku je startovala dobro, u prvoj trećini flote, i taman je došla do orcne bove između 20. i 25. mesta kada je vetar pao pa su prekinuli trku. Trenutno je na 98. mestu (od ukupno 120 optimista).
Mina Stanikić, uvek u dobrom raspoloženju, nije vozila svoj brod, a "mast-lock" joj je pravio probleme koje ja, uz sve moje znanje i stručnost, nisam uspeo da razumem i rešim. Indisponirana, ipak je trenutno na solidnom 59. mestu kao 35. u prvoj i 23. u drugoj trci.
Najzanimljivije jedrenje u maloj srpskoj ekipi priredio je Luka Tošić. Posle lošeg starta u prvoj trci, gde se zakopao u sredini flote i okrenuo orcnu bovu oko 25. mesta, ipak je uspeo, lebdeći u krmi na povetarcu sa svojih 36 kilograma da prestigne desetak protivnika i izbije na 15. mesto. Onda je došla ta trka, istorijski presedan srpskog jedrenja na međunardonim vodama, kada je, uz solidan vetar taman dovoljan ali ne tako slab, Luka provalio da je leva strana startne linije mnogo povoljnija te je otišao do iste, startovao sa desnim uzdama, letao i prešao celu flotu preko pramca, opet letao i stigao do prve orcne bove drugi, što je kratko trajalo. Izbivši na prvo mesto, po rečima trenera JK Pirat, "nije im dao da dišu", držao je trku pod kontrolom do kraja, stalno povećavajuci prednost i završio ubedljivo prvi. Trenutno se nalazi na 13. mestu - 4. u konkurenciji kadeta.
Budite u mislima uz našu malu ali odabranu ekipu, koja sada spava i prikuplja snagu za sutrašnji odlučujući okršaj u vodama Piranskog zaliva.
Sve vas pozdravlja Ozren

5. mart - Optimisti stižu na vreme
Vlasnik Winner optimista, g. Stieg nas je obavestio da će naših 15 optimista biti spremni za preuzimanje 13. marta 2008. godine.

1.mart - Darko Burcul: Alexandar The Great Cup, Solun
1.
Dakle, posle prijatnog puta u gemaksovskom kombiju koji je brzo prošao, juće smo stigli u Solun negde oko pola četiri (pola pet po lokalnom vremenu). Posle probijanja kroz centar grada u špicu došli smo do kluba, prijavili se i smestili čamce (platili dažbine, prezentovali osiguranje). Zatim smo krenuli u misiju traženja hotela bukiranog preko Interneta po Solunu uz pomoć mape, takođe skinute sa Interneta. Jest malo potrajalo, ali na kraju smo ga locirali nedaleko od glavnog solunskog trga - Aristotelus. U sobama hotela postoje neophodni elementi za boravak jedriličara (krevet, wc, topla voda u tušu) i ne mnogo preko toga - ali hotel nudi neočekivanu pogodnost - besplatan pristup Internetu sa hotelskog computera - odakle se i javljam. Danas je regata otvorena i prvi start je trebalo da bude u 13h. Međutim, u to vreme se još nije bila podigla jutarnja magla te je dignut kodeks. Kasnije je izgrejalo sunce i pojavio se blagi vetrić sa mora koji je bio dovoljan da izjedrimo na lagani trening, ali ne i da bi se sudije odvažile na davanje trke.
Dakle - prvi dan nam je propao - ali ako je verovati prognozi - sutra bi trebalo da nam dune. Mi se iz sve snage nadamo da će tako i biti pošto je na regati prisutno 17(!!!) finova a od toga dva učesnika predstojeće Olimpijade u Pekingu – Grk Emilios Papatanasiu i Kipranin Haris Papadopulos. Prisutan je i grčki veteran Hadžipavlis - peti na tek završenoj Eurolymp regati u Atini - inače takmičio se još sa Banovcem i Minskim. Osim njih tu su i Bugari i mi kao četvrta nacija. Inače - klupska misija podele poklona, pozivnih pisama i zahvalnica je izvršena sa uspehom izuzev pozivnog pisma za klub u Solunu koje je na neobjašnjiv način nestalo iz kese u kojoj je bilo pohranjeno. S obzirom da nam je ovde na raspolaganju i štampač bilo bi dobro da nam pošaljete još jedan primerak u elektronskom formatu, pa ćemo ga odstampati i predati. Toliko na brzinu od mene - budite pozdravljeni i očekujte sutra novi update.

2.
E, pa ovako... Prognoze su se pokazale ispravnim te se danas konačno i digao izvesni vetar. Da se razumemo - nije bio preterano jak (2-3 m/s), al bilo ga je dovoljno da imamo sve tri planirane trke :). Jutro je počelo prilično neobećavajuće - sa laganom kišicom i maglom gušćom nego juče. Pali su predlozi da dan provedemo u Ikei, da ne bude da smo džabe prevalili toliki put - ali negde oko 11 je izgrejalo sunce, rasteralo maglu i probudilo vetar, a nas poteralo na vodu... Sva trojica smo vrlo korektno jedrili - uzevši u obzir da imamo vrlo vrlo ubedljivo najgoru opremu. Sledeći čamac po starosti je mlađi od mog ispisnika deset god. A i taj ima bolji jarbol od mog... Dakle - svi smo vozili negde oko sredine, s tim da smo, kako su trke prolazile, bivali sve sigurniji i sigurniji. Plasmani su sledeći: prvo Deki (da ne bude nekih prozivki) 29, 23, 16. (ukupno 26.); Bane 8, 8, 9. (ukupno 8.) i Darko 12, 13, 12. (ukupno, nesrećnom igrom sudbine 14.). Lasera ima ukupno 31, finova 16. Ono što se ne vidi na rezultatima je da se trkamo ravnopravno sa vodećima (nekad i završavamo pre njih - Bane i ja smo čak jednu trku dobili kiparskog olimpijca) i završavamo sve trke u sto metara od prvoplasiranog (u slučaju fina Emilios Papatanasiu - jedan od najozbiljnijih kandidata za olimpijsku medalju). Deki je poslednju trku ušao 16, što je fin uspeh, a vozio je u prvih deset sve do poslednje krme i boka. Ono što mora da se primeti je da kod fina oprema stvarno mnogo znači u današnjim uslovima slabog vetra - i pedeset metara u orci koliko donosi bolji jarbol ili korito - na kraju se ispostavlja kao presudno... U našem timu je generalni utisak zadovoljstvo što smo ovde i zadovoljstvo učinkom, međutim nadamo se da će sutra, kako prognoza kaže, dunuti i jači vetar, pa da ćemo u tim uslovima biti i još bolji. Ono što je sigurno - već sad je pokazano da je naš odlazak na ovu regatu bio pun pogodak.

3.
Danas smo vrlo iscrpljeni tako da ću biti nešto sažetiji. Vetar je dunuo snažno od samog jutra, te smo se nadali pozivu na vodu već oko 11h. Do toga nije došlo iz nepoznatih razloga – da l su organizatori čekali jači vetar ili šta drugo - nije jasno, uglavnom džedžali smo pod odgodom do oko 12:30h. To nam je dalo vremena da obavimo manje popravke na mom krš… pardon brodu. Neophodne materijale za tu operaciju smo dobavili u prodavnici opremne preko puta kluba. Tu smo kupili dve spinaker trake, a gratis dobili dva lepljiva dakrona A4 formata. Da l sam bio simpatičan gazdinoj ženi (gazda biviši finaš i predsednik domaćinskog kluba), da l je nešto drugo u pitanju ostaje otvoreno... Uglavnom, po izlasku i nameštanju za start - vetar je iznenada utihnuo... nestao. Trka je prekinuta do daljnjeg te smo se otklatili nazad u klub. Vreme smo popunili odlaskom do supermarketa i konzumiranjem kupljenih feta sira i maslina (jako dobrih). Negde oko 15:30 opet su nas pozvali na vodu po vetru koji je bio i slabiji od jučerašnjeg. održane su dve trke gde smo bili malo bolji nego juče (osim ja koji sam bio otprilike tu negde... nema nista dok ne dune malo jače - al pretpostavljam ne prejako - da mi se brod ne raspadne :) Rezultati su sledeci: Deki 17,18; Bane 14,5; Darko 12, 14.
Kao što vidite Bane je imao jednu stvarno spektakularnu trku gde je bio treći od starta do poslednje krme kada je vetar skoro stao i gde je par refula učinilo da ga dva Grka sa mnogo, ali mnogo boljom opremom dostignu. Deki je takođe popravio učinak za po par mesta u odnosu na juče. Ulazak u cilj je bio u uslovima sumraka, a pranje brodova i spremanje u mraku. Tek sad smo stigli u sobu i ja odlazim da se istusiram posto sam njih dvojicu pustio dok vam ne napišem ovaj izveštaj. Dekija ćemo prijavljivati za laser dešavanja neki drugi dan - nadam se da razumete. Sutra opet očekujemo jak vetar - po prognozi – nadamo se da neće omašiti kao danas.

4.
Upravo smo se vratili sa proglašenja u svečanoj sali nautičkog kluba iz Soluna (organizator regate) pa koristim par extra minuta internet vremena (internet konekcija radi do 22h), dobijenih uz pomoć urođenog šarma i prijateljskog odnosa sa dečkom na recepciji našeg hotela, samo da bih vam obezbedio redovan, a obećan »update«. Dakle, prognoza je opet teško omanula! Vetar je počeo da duva od jutra (kao što je prognoza prognozirala), dobili smo poziv za izlazak na vodu oko 11h, međutim oko 11.30 baš kad smo mi dolazili na red na spustu, dignuta je odgoda zbog izumirućeg vetra i guste magle na pučini. U odelima smo čekali do 14.30 kad je definitivno oglašen kraj ALEXANDAR THE GREAT CUPa za 2008. Spremili smo se relaksirano do 17h, otišli do hotela, okupali se i presvukli i vratili na ceremoniju proglašenja oko 19.30. Proglašenje je bilo u svečanoj sali kluba (koja malo podseća na salu JK Gemax, ali nekoliko puta veća i sa luksuznim kožnim foteljama umesto naših drvenih klupa). Bili su prisutni gosti (koji su dodeljivali nagrade) na visokim funkcijama u grčkoj vojsci, gradu Solunu i Jedriličarskom savezu Grčke, kao i veliki broj počasnih i zaslužnih članova kluba i sponzora. Cela manifestacija je bila odmerena i u izvesnoj meri otmena, i zbog same činjenice da je tokom svečane ceremonije izražena zahvalnost udruženju klase FINN i Jedriličarskom savezu Srbije koji su uvrstili ovu regatu u zvanični kalendar takmičenja probudila u nama dozu ponosa i zadovoljstva što smo deo tako lepog događaja. Posle proglašenja održan je koktel parti na čijim marginama smo još jednom pozvali grčke finaše da dođu na naše regate, kao i sa sudijom Gabrijelom koja bi trebalo da nam sudi državno prvenstvo na Palicu. Koliko mi se čini, a trudim se da budem objektivan - ostavili smo prilično dobar utisak, te očekujemo pozitivan razvoj događaja - tj. bar neki dolazak...
Vaš Darko B. sa ekipom
(Iz Internet sale hotela Nea metropolis - hotela sa najlepsim lusterima u Grckoj)