Kako se osećam prozvanim…

Timsko prvenstvo se održalo zahvaljujući učešću i zalaganju onih koji su odvojili ovih par prazničkih i radnih dana da organizuju prvo ovakvo takmičenje kod nas. Jovke je to, koliko se sećam, gurao godinama i napokon mu se ostvarilo da se slože sve kockice uključujući i Kocku koji je bio pod pritiskom da sudi na licu mesta, odmah, bez odlaganja i razmatranja, i odgovorio izazovu. A Knez? Šta reći za Kneza, pored toga da mu je ekipa prvi timski prvak Srbije, no da je i verovatno prvi koji je, bukvalno, dao krv za srpsko jedrenje - dobio je dva dana slobodno od posla i usput spasao barem jedan život, sve zbog timskog prvenstva. Živela transfuzija, dajte i vi krv!

Mi, koji smo držali malo niži profil, neke sudije, neki treneri, uživali smo u borbama koje su uz palićki vetar izgledale kao usporeni film, jezero tiho, a deca glasna, na kraju dana promukla od navijanja i naredjivanja. Sudijama u polju je bilo najteže - Kocka i Jovke su bili krivi za sve, Bane se nekako izvukao. "Sada sam se prihvatio toga i nikad više, sva trojica iz jednog kluba" reće jedan od njih. Laže, opet će on.

Sudije sa zastavicama, glume odlučnost i strogoću, pa kombinacija jezerske tišine i vikanja, naredjivanja, navijanja! Imali smo kapitene timova, kapetane, šefove, "Letaj! Ne, nemoj!" "Ma, ćuti, Marko". "Bravo Miljane" - Miljan je bio pravi kapiten pobedničke ekipe najmladjih. Sve se čulo, i videlo, a niko nije znao šta se dešava, svi smo bili zbunjeni a odlično smo se zabavljali.  Posle prvog dana jedva smo čekali finale. A onda, "krenuli smo da pametujemo bez potrebe" i "propustili istorijsku priliku" kako upravo slušam gore pomenute starije članove Gemax-a. 

Deca koja sada spavaju, iscrpljena, neka poražena (kako se to već dešava u sportu), neka sa smeškom na licu zbog neočekivanih ali zasluzenih pobeda, jedva čekaju da opet jedre, jer to je baš dobra zabava. Tako mi se čini, a ako sam malo u pravu, onda smo svi zajedno uspeli mnogo da uradimo.

Mnogo pozdrava sa Palića.
Ozren